Европско првенство у атлетици у дворани 1974 — 800 метара за мушкарце
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Athletics_pictogram.svg/100px-Athletics_pictogram.svg.png)
Такмичење у трци на 800 метара у мушкој конкуренцији на 5. Европском првенству у атлетици у дворани 1974. одржано је у дворани Скандинавијум у Гетеборгу, (Шведска) 8. и 9. марта.
Титулу освојену у Греноблу 1973. није бранио Франсис Гонзалес из Француске.
Земље учеснице
Учествовало је 12 атлетичара из 11 земаља.
Белгија (1)
Чехословачка (2)
Финскаа (1)
Француска (1)
Италија (1)
Југославија (1)
Мађарска (1)
Пољска (1)
Шпанија (1)
Швајцарска (1)
Шведска (1)
Рекорди
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1974. | |||||
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд [2] | Дитер Фром | ![]() | 1:46,6 | Београд, Југославија | 8. март 1969. |
Европски рекорд у дворани | |||||
Рекорди европских првенстава | Герфард Штоле | ![]() | 1:48,54 пф. | Ротердам, Холандија | 10. март 1973. |
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1974. | |||||
Рекорди европских првенстава | Лучано Сушањ | ![]() | 1:48,07 | Гетеборг, Шведска | 10. март 1974. |
Освајачи медаља
![]() | ![]() | ![]() |
Лучано Сушањ ![]() | Андраш Жинка![]() | Јозеф Плахи![]() |
Резултати
Квалификације
За финале су се пласирала по 2 првопласирана из све три квалификационе групе (КВ).[3]
Место | Група | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|---|
1. | 1 | Ролф Гизин | ![]() | 1:48,73 | КВ, ЛРСд |
2. | 1 | Филип Мејер | ![]() | 1:49,75 | КВ, ЛРд |
3. | 2 | Андраш Жинка | ![]() | 1:49,77 | КВ |
4. | 1 | Марику Алто | ![]() | 1:49,81 | ЛРд |
5. | 2 | Јозеф Плахи | ![]() | 1:49,97 | КВ |
6. | 1 | Аке Свенсон | ![]() | 1:50,30 | ЛРд |
7. | 3 | Лучано Сушањ | ![]() | 1:50,34 | КВ |
8. | 2 | Иво Ван Даме | ![]() | 1:50,56 | ЛРСд |
9. | 3 | Михал Сковронек | ![]() | 1:50,56 | КВ, ЛРд |
10. | 3 | Јан Сисовски | ![]() | 1:50,57 | ЛРСд |
11. | 2 | Виторио Фонтанела | ![]() | 1:50,79 | ЛРСд |
12. | 3 | Антонио Фернандез | ![]() | 1:52,89 | ЛРСд |
Финале
Пласман | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|
![]() | Лучано Сушањ | ![]() | 1:48,07 | РЕПд, НРд, ЛРд |
![]() | Андреас Жинка | ![]() | 1:48,50 | |
![]() | Јозеф Плахи | ![]() | 1:49,49 | ЛРС |
4. | Ролф Гизин | ![]() | 1:50,70 | |
5. | Михал Сковронек | ![]() | 1:51,28 | |
6. | Филип Мејер | ![]() | 1:57,48 |
Укупни биланс медаља у трци на 800 метара за мушкарце после 5. Европског првенства у дворани 1970—1974.
Биланс медаља, екипно
| Вишеструки освајачи медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 326. Приступљено 14. 11. 2018.
- ^ Развој светског рекорда на 400 метара у дворани Track and Field Statistics
- ^ Резултати квалификација на 800 метара ЕПд 1974. сајт maik-richter.de
- ^ Резултати финалне трке на 800 метара ЕПд 1974. сајт maik-richter.de
Спољашње везе
- Комплетни резултати ЕП 1974 у дворани maik-richter
- Комплетни ЕП 1974. на сајту ЕАА
- п
- р
- у
Европско првенство у атлетици
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.