1. октобар

1. октобар (1.10.) је 274. дан у години по грегоријанском календару (275. у преступној години). До краја године има још 91 дан.

Догађаји

• 331. п. н. е. — У бици код Гавгамеле Александар Македонски је победио персијског цара Дарија III.
• 1777 — Потписан Уговор у Сан Илдефонсу, између Шпаније и Португала.
• 1910 — Јапан извршио анексију Кореје и укључио је у Јапанско царство.
• 1914 — Турска као савезница Централних сила у Првом светском рату затворила Дарданеле за бродове земаља Антанте.
• 1918 — Предвођени енглеским пуковником Томасом Едвардом Лоренсом, познатим као Лоренс од Арабије, Арапи уз помоћ Британаца у Првом светском рату преотели Дамаск од Турака.
• 1926 — У Београду отворена пијаца на Зеленом венцу.
• 1928 — У СССР проглашена Прва петољетка, петогодишњи план развоја индустрије и наставак колективизације пољопривреде.
• 1938 — Немачка армија ушла у Чехословачку и окупирала Судете после Минхенског споразума Немачке с Великом Британијом и Француском.
• 1943 — Савезници после једномесечне битке у Другом светском рату заузели Напуљ.
• 1946 — Међународни војни суд у Нирнбергу прогласио кривим 22 лидера нацистичке Немачке за ратне злочине почињене у Другом светском рату. На смрт осуђено њих 12, три добила доживотни затвор, а остали затворске казне од 10 до 20 година.
• 1949 — Проглашена НР Кина.
• 1979 — Зона Панамског канала после 70 година под контролом САД формално предата на управу Панами.
• 1982 — Лидер Хришћанско-демократске уније Хелмут Кол постао шести канцелар Западне Немачке, наследивши социјалдемократу Хелмута Шмита.
• 1988 — Михаил Сергејевич Горбачов постао председник Президијума Врховног совјета СССР уместо Андреја Громика, који је претходног дана пензионисан. Творац политичких и привредних реформи, Горбачов био последњи лидер Совјетског Савеза.
• 1989 — Данска је постала прва у свету која је дозволила брак хомосексуалаца.
• 1996 — Савет безбедности Уједињених нација укинуо економске санкције Југославији уведене у мају 1992. због њене умешаности у рат у Босни.
• 1997 — Полиција је грубом силом растурила мирне демонстрације албанских студената у Приштини и још пет градова на Косову. Студенти захтевали повратак у универзитетске установе и наставу на албанском језику.
• 1999 — Руске снаге ушле у Чеченију пошто су током августа и септембра потукле чеченске исламисте на територији Дагестана.
• 2000 —
  • Широм Србије настављени протести грађана због непризнавања победе кандидата ДОС Војислава Коштунице на председничким изборима у Југославији. Јаке полицијске снаге ушле у рудник “Колубара” у покушају да спрече штрајк рудара.
  • Одбојкаши репрезентације Југославије победом над Русијом 3:0 освојили су златну медаљу на Олимпијским играма у Сиднеју.
• 2017 — Одржан је референдум о независности Каталоније, на којем је за независност гласало 90% становништва.

Рођења

• 1207 — Хенрик III, енглески краљ. (прем. 1272)^[1]
• 1685 — Карло VI, цар Светог римског царства (прем. 1740)
• 1754 — Павле I Петрович Романов, руски цар, син и наследник Катарине Велике. (прем. 1801)
• 1892 — Аница Савић Ребац, српска књижевница и класични филолог. (прем. 1953)
• 1903 — Владимир Хоровиц, амерички пијаниста руског порекла. (прем. 1989)
• 1918 — Марија Црнобори, српска глумица. (прем. 2014)
• 1922 — Бранко Пешић, политичар и државник, председник Скупштине града Београда (прем. 1986)
• 1922 — Чен-Нинг Јанг, кинески физичар, добитник Нобелове награде за физику (1957).
• 1924 — Џими Картер, амерички политичар, 39. председник САД.
• 1930 — Филип Ноаре, француски глумац. (прем. 2006)
• 1930 — Ричард Харис, ирски глумац. (прем. 2002)^[2]
• 1935 — Џули Ендруз, енглеска глумица, певачица и списатељица.^[3]
• 1937 — Антун Рудински, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2017)
• 1947 — Стивен Колинс, амерички глумац.
• 1948 — Добрила Ћирковић, српска глумица.
• 1950 — Ренди Квејд, амерички глумац.
• 1951 — Радиша Урошевић, српски певач.
• 1952 — Бари Карољи, мађарски песник, преводилац, фолклориста и графичар ромског порекла
• 1954 — Љубомир Травица, српски одбојкаш и одбојкашки тренер.
• 1955 — Неђо Ђурић, српски геолог, универзитетски професор, саветник Техничког института у Бијељини и дописни члан у редовном саставу Академије науке и умјетности Републике Српске.^[4]

• 1956 — Тереза Меј, британска политичарка, 76. премијер Уједињеног Краљевства.^[5]
• 1959 — Зуфер Авдија, српско-израелски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1965 — Тед Кинг, амерички глумац.
• 1966 — Џорџ Веа, либеријски фудбалер.
• 1967 — Снежана Бабић Снеки, српска певачица и глумица.
• 1972 — Лејла Хатами, иранска глумица и режисерка.
• 1975 — Марко Видојковић, српски писац, музичар и новинар.
• 1976 — Дора Вентер, мађарска порнографска глумица.
• 1978 — Александар Пантић, српски фудбалер.
• 1981 — Жулио Баптиста, бразилски фудбалер.
• 1983 — Мирко Вучинић, црногорски фудбалер.
• 1987 — Ваут Пулс, холандски бициклиста.
• 1988 — Кариба Хајн, аустралијска глумица и плесачица.
• 1989 — Бри Ларсон, америчка глумица.^[6]
• 1992 — Лејлани Лијен, америчка порнографска глумица.
• 1994 — Дејан Мелег, српски фудбалер.
• 2000 — Кале Рованпере, фински аутомобилиста.

Смрти

• 1684 — Пјер Корнеј, француски писац. (рођ. 1606).
• 1957 — Иван Ђаја, српски биолог, физиолог и писац. (рођ. 1884).^[7]
• 1970 — Петар Коњовић, српски композитор класичне музике. (рођ. 1883).
• 1984 — Благоје Марјановић, српски и југословенски фудбалер.
• 1988 — Павле Вуисић, српски филмски глумац. (рођ. 1926).
• 1999 — Мирослав Чангаловић, доајен београдске оперске сцене. (рођ. 1921).^[8]
• 1986 — Дражен Ричл, певач и гитариста Црвене Јабуке, један од њених оснивача. (рођ. 1962).
• 2018 — Шарл Азнавур, француски музичар и глумац. (рођ. 1924).^[9]
• 2019 — Карел Гот, чешки певач. (рођ. 1939).^[10]

Празници и дани сећања

• 1878 — У Нишу отворена прва гимназија, у прву школску годину уписано 49 ученика.
• 1924 — Радио Београд почео да емитује програм. У експерименталним емисијама инжењери Михајло Симић и Добривоје Петровић са предајника у Раковици емитовали и концерте уз учешће певача Београдске опере. У знак сећања на прво емитовање, 1. октобар установљен као дан Радио-телевизије Србије.
• 1949 — Национални дан Кине: У Пекингу проглашена Народна Република Кина на челу с Мао Цедунгом. За првог премијера и министра спољних послова постављен Чу Енлај.
• Српска православна црква данас прославља
  • Свети Евменије Гортински
  • Света мученица Ариадна

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

1. ^ „BBC - History - Henry III”. www.bbc.co.uk. Приступљено 20. 1. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. ^ „Entertainment Obituary: Richard Harris”. BBC News. 25. 10. 2002. Приступљено 10. 11. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. ^ „Julie Andrews | Biography, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 20. 1. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. ^ „Неђо Ђурић”. anurs.org. Приступљено 1. 2. 2024. 
5. ^ Editors of Chase's (24. 9. 2019). Chase's Calendar of Events 2020: The Ultimate Go-to Guide for Special Days, Weeks and Months. Rowman & Littlefield. стр. 491. ISBN 978-1-64143-316-7. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
6. ^ „Brie Larson”. Biography.com. Архивирано из оригинала 19. 7. 2018. г. Приступљено 19. 7. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2018)
7. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 177. 
8. ^ „ЧАНГАЛОВИЋ Мирослав”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 22. 1. 2024. 
9. ^ „Charles Aznavour, 94, Enduring French Singer of Global Fame, Dies”. New York Times. 1. 10. 2018. Приступљено 3. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
10. ^ „Ve věku 80 let zemřel v úterý krátce před půlnocí zpěvák Karel Gott”. Deník N. 2. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)