Копа Америка 1979.

Копа Америка 1979.

XXXI Copa América 1979.
Детаљи такмичења
Датум	18. јул — 12. децембар 1979.
Тимови	10 (из 1. конфедерације)
Стадиони	12 (из 11 градова)
Коначан пласман
Шампиони	Парагвај (2. титула)
Друго место	Чиле
Треће место	Перу
Четврто место	Бразил
Статистике турнира
Одиграно утакмица	25
Постигнуто голова	63 (2,52 по мечу)
Укупно гледалаца	1.144.000 (45.760 по мечу)
Најбољи стрелац	Морел Передо (по 4. гола)
Најбољи играч	Касељ[1]
← 1975 1983 →

Копа Америка 1979. је било тридесет прво издање овог такмичења. Првенство је одржано од 18. јула до 12. децембра 1979. године. По други пут није постојало фиксно место одржавања турнира, а све утакмице су се играле током пет месеци у свакој земљи учесници. Шампион овог такмичења постала је репрезентација Парагваја, која је по други пут освојио Копа Америка (први пут 1953. у Перуу), победивши Чиле бољом гол-разликом након ремија у тајбрејк мечу.

У првој фази јужноамеричког турнира формиране су три групе од по три тима, са домаћим и гостујућим утакмицама. Бранилац титуле Перу је био слободан до полуфинала.

У финалу, ако је након реванша дошло до изједначења, доигравање се играло на неутралном терену, што је и овог пута било неопходно. Пошто је и ова трећа утакмица на неутралном терену завршена 0:0, Парагвај је постао шампион Јужне Америке захваљујући бољој гол-разлици која је остварена у прве две утакмице^[2]. Парагвају је то била друга титула на Копа Америка након освајања прве титуле 1953. године. Плејоф утакмица у Буенос Ајресу одиграна је пред само 6.000 гледалаца. Пети пут у историји такмичења, укупна посета на свим утакмицама је прешла бројку од преко милион, али без обарања рекорда из 1945.

Светски шампион Аргентина је била тек трећа у својој групи, што је представљало изненађење турнира.

Учесници

На првенству Јужне Америке учествовало десет репрезентација: Боливија, Перу, Бразил, Колумбија, Еквадор, Парагвај, Аргентина, Уругвај, Чиле и Венецуела. Репрезентација која је освојила прво место у групи је ишла у полуфинално такмичење. Победник полуфинала из две утакмице, гост домаћин, је ишао у финале.

1.  Аргентина
   

2.  Бразил
3.  Боливија
4.  Венецуела
5.  Еквадор
6.  Колумбија
7.  Парагвај
8.  Перу
9.  Уругвај
10.  Чиле

Градови домаћини и стадиони

Буенос Ајрес, Аргентина	Буенос Ајрес, Аргентина	Ла Паз, Боливија	Рио де Жанеиро, Бразил	Сао Пауло, Бразил	Сантијаго, Чиле
Хосе Амалфитани	Монументал	Ернандо Силес	Маракана	Морумби	Насионал де Чиле
Капацитет: 49.540	Капацитет: 74.624	Капацитет: 51.000	Капацитет: 200.000	Капацитет: 67.400	Капацитет: 70.000
Богота, Колумбија	Кито, Еквадор	Асунсион, Парагвај	Лима Перу	Монтевидео, Уругвај	Сан Кристобал, Венецуела
Ел Кампин	Олимпико Атахуалпа	Дефенсорес дел Чако	Насионал	Сентенарио	Полидепортиво
Капацитет: 36.343	Капацитет: 35.742	Капацитет: 42.354	Капацитет: 50.000	Капацитет: 76.609	Капацитет: 25.000

Први круг

Тимови су били подељени у три групе од по три тима. Сваки тим је играо два пута (код куће и у гостима) против других тимова у својој групи, са два бода за победу, један бод за нерешено и без бодова за пораз. Победници сваке групе пласирали су се у полуфинале где их је чекао Перу као владајући шампион и као четврта репрезентација полуфинала

Група А

Репрезентација	И	Д	Н	И	ДГ	ПГ	ГР	Бод.
Чиле	4	2	1	1	10	2	+8	5
Колумбија	4	2	1	1	5	2	+3	5
Венецуела	4	0	2	2	1	12	−11	2

Утакмице

---

---

---

---

---

Група Б

Репрезентација	И	Д	Н	И	ДГ	ПГ	ГР	Бод.
Бразил	4	2	1	1	7	5	+2	5
Боливија	4	2	0	2	4	7	−3	4
Аргентина	4	1	1	2	7	6	+1	3

Утакмице

---

---

---

---

---

Група Ц

Репрезентација	И	Д	Н	И	ДГ	ПГ	ГР	Бод.
Парагвај	4	2	2	0	6	3	+3	6
Уругвај	4	1	2	1	5	5	0	4
Еквадор	4	1	0	3	4	7	−3	2

Утакмице

---

---

---

---

---

Полуфинале

---

Финале

Финале се играло у две утакмице и победник, шампион је репрезентација са више победа. Пошто су обе репрезентације имале по једну победу, одиграна је трећа утакмица која је завршена нерешено, као одлучујући фактор је узета гол разлика (3:1) и Парагвај је по други пут постао шампион.

Прва утакмица

Друга утакмица

Плејоф

Листа стрелаца

На овом првенству укупно 41 стрелаца је постигло 63 голова, титулу најбољег стрелца су поделили чилеанац Хорхе Передо и парагвајац Еухенијо Морел са по 4 постигнута гола.

Референце

Спољашње везе